СРПСКО НАСЛЕЂЕ
   ИСТОРИЈСКЕ СВЕСКЕ
   БРОЈ 4АПРИЛ 1998.
SRPSKO NASLEDJE

ЛИТЕРАРНИ ДОДАТАК
Почеци парламентаризма у Црној Гори:
стенографске белешке једног хумористе

ЗВРЧЕ, ЈЕР ЈЕ ТО КОД ЊИХ ОБИЧАЈ

Записао: Никац од Ровина (1911)
Илустрације: Збирка Моме Марјановића

 

 
36. СЈЕДНИЦА

Посланичко питање влади
поводом коња који не једу у тмуши

Јаков Вретеничић, пита Скупштину и владу:

Је ли истина да је држава набавила неколико коња некакве раце из свијета? За ове коње што их је држава набавила, прича се да су велика господа и да неће никако да једу без фењера!... Ако је ово истина, ја молим да се ти фењери утуле у смислу привреде, па ако оће да једу у тмуши, ка и остала кљусад у Црној Гори, добро и јесте; ако ли неће, мање им под кускун! И ја гласам за, у смислу Устава привреде!...

Велиша Лазовић: Вала, људи, чуја сам свакија чуда на свјет, али ово што Јаков рече, да има кљусади која неће да ију без свијеће, то још нијесан чуја од како ме мајка пасом опасала!... А оно... да речемо... свашта у свијет има, па и то може бит... ко зна? Ма да сам ја чесова власт на Државну Шталу, јели би они и сламе усред црне поноћи, ево ви дајем Божу и чисту вјеру!

"Браћо и дружино, од данас па док сам жив гласаћу за рат па нека траје и сто година, ако ће! Време је да горе и провалије барутом замиришу. А ово што се каже... јевропејска дипломација ће ово, и оно, и тандара и мандара, и броћ... за све то ја не бих дао луле дувана! Без пушке и ножа, нема нам посла!"

Посланик Обрад Рњез

Обрен Рњез: Ја, браћо, мислим да је најбоље овако: нека влада нареди управнику Државне Штале, да овој господи коњима из свијета за три дана не даје никакве хране, а четврти дан увече, кад сеништа не види, нека им да сламе, па ако је не поједу, ја се не звао Обрен Рњез, него највиша рђа у државу Господареву!...

Блажо Бошковић: Ја сам чуо да су ови коњи набављени из Инглешке, па... помози ми рећ... мислим да нијесу још свикли на ове наше траве, а чим изгладне, јешће ка што бит може! Оно, јест, да речемо, кљусе ка и остало кљусе, али изгубило се мало... дошло у туђ свијет, па... док се свикне, јешће... Ако ли не шћедну јест, заиста их нећемо дворит са фењерима, слободно!

Саво Вулетић: Господа предговорници не разумију добро значај привреде у свијету. Ови су коњи благородан ајван и треба их његовати, а то није тако страшно што ће се на њих утрошити неколико кила гаса годишње. И најпослије, да се тако изразим, ово су најпаметнији коњи у Јевропи!...

Лабуд Петровић, окрећући се Саву Вулетићу:

- Не знамо ми ни за тебе, ни за те коње! Но ако су ти у вољу и кад су тако паметни, ти иди тамо код њих, па им држи стотину свијећа... ми нећемо!...

Предсједник одузима говорнику ријеч. У Скупштини вика и граја. Са галерија се чују узвици: "Живио Лабуд!" Предсједник закључује сједницу.

36. СЈЕДНИЦА

Верска питања
Ко не пости, нема ни да гласа

Станко Булатовић, упућује питање на митрополита Митрофана:

- Је ли господину Митрополиту познато, да су се многи народни посланици омагањали (омрсили) уз ови Божићњи пост? Па ако му је ово познато, ја молим, да господин Митрополит удари глобу на све оне који су мрсили, у корист Госоподареве касе и Устава привреде!

Никола Милошев: Ја сам, браћо, вазда постио... па, ни уз рат, никад нијесам тио омрсит, Боже сачувај!... Зато гласам да се пости у смислу вјере ристијанске и у разлог Устава.

Мило Дожић: Господо, пост и вјера очували су нашу земљу. Ради тога предлажем, да се посте ова четири поста: божићни, часни, госпођински и петровски; а осим ових, да се пости сваки петак и сриједа у години.

Крсто Токов: Дожићев приједлог треба одмах примит у смислу гласања, али да му се прида у помоћ један оваки разлог праве: ако се, рецимо, ухвати који посланик да мрси уз посте, да му се тај час одузме мандај, а на његово мјесто да се изабере други Црногорац, коме ће бастат да гласа и да пости!...

Радоје Ракочевић: За ово четворо великије поста, што рече Дожић, ја ћу гласат у свако доба, а што се тиче петка и сриједе... како год оћете!...

Живко Драговић: У Уставу нема ничесове одредбе о постима, па мислим да треба свакоме оставит на вољу, то јест: ко оће да пости, нека пости: ко неће, хвала је Богу и Господару!...

- Привали ту, погани најзадња!... Лијепо ти је што смо те пуштили да сједиш ође, међу људе!... Зар ти, син Пера Лелека па да знаш нешто! - љутито му довикује Станко Булатовић.

На галеријама узвици: "Живио Станко!" Предсједник звони, вика, ларма и псовка.

37. СЈЕДНИЦА

Проблем телекомуникација
Може ли се кроз телефон зборит без трзавица

Симо Ковачевић, упућује на министра спољних послова ово питање:

- Ево има двије године од како је влада установила неке тели-воне (телефоне) по свима варошима кроз Црну Гору. Ови теливон имамо и ми, на Грахову; али од њега нема никакве користи, и ми ову ђавољу направу никако не разумијемо. Прво су нам рекли да се крозањ може са сваким говорити, али то није истина? Ми га у Грахову по цијели дан слушамо да зврчи!... и то, тако!... зврчи? Разумијети га не може ни бригадир, ни капетан, ни учитељ, нити ико други? Зато молим милистора спољних послова, да ови теливон окрпи у смислу грађевина, па да говори љуцки, ако оће; ако ли неће, онда да се укине у корист касе милисторства филансија?

Јаков Вретеничић: Ово је све жива истина што је Симо река. Тако исто и наш теливон у Бару, на Божи боговетни зарок ка и тај на Грахову, само што наш по неки пут и ноћу удари у зврку... па зврр.. па зврр.. за зврр!... док све иза сна не разбуди!... И ја, као Симо, тражим, брате, или да се окрпе у смислу грађевина, или да се укину у смислу привреде филансија.

Зарија Вуковић: И наш ти је на Андријевици исто таки, па чим почне на зврку, окупе се ђаци, па све камењима у њега, а он исто зврчи ка манит!
Душан Вукотић: Ја мислим да неће бит овако, ка што предго-ворници причају. Телефони су добри, но људи не умију са њима да говоре.

Филип Вујовић: Ја сам га, браћо, слуша када зврчи и пита сам га: шта оће, кога тражи? би ли с ким говорио? а он једнако зврр... и ништа друго!... Умијемо ми зборит, но он или не умије, или неће!

Крсто Токов: Ама, људи, ја сам и ови скупштински теливон слуша да зврчи; и сигурно је то код њих обичај ка' но ти ово код нашија чобана што вичу: а, пус остааа! Него најбоље да се ови скупштински теливон донесе ође, међу нас, па да видимо је ли чему и шта му је?

Ђуро Дрецун: Најбољи је приједлог Крстов, и ја гласам да га послушамо, па ако буде истина да се кроз теливон може зборит без трзавица, то ће бит лијепо и корисно, јер ће посланици, који буду на осуствију, моћ гласат кроз теливон!...

Предсједник обећава да ће влада окрпити све телефоне, и да ће кроз њих моћи говорити сваки Црногорац. Посланици се задовољавају овим обећањем.

39. СЈЕДНИЦА

Предлог за Обилићеву медаљу
Бег Гутенберг, командијер штампарије

Вуко Јанков, упућује питање на министра војног:

- Има већ три године од како су Чевљани, Озринићи и Пјешивци порушили штампарију "Народне Мисли", у Никшићу, која је писа-ла многе работе против Госпо-дара. У овом боју на штампа-рију јуначки се показа Ђуро Јововић, и он је тада посјека бега Гутенберга, командијера штампа-рије! Зато питам милистора вој-ног, зашто Ђуру није дао медаљу?

Филип Челебић: И ја сам тога мјенија да Ђуру треба дат медаљу, пошто сва Црна Гора зна да је он посјека Господарева непријатеља, бега Гутенберга! Додуше, Господар је зато да Ђуру нешто новаца, али то је мало... јер није лако посјећ једнога бега од штрампе!?...

Никола Милошев: Ја мислим да око ове работе не треба много зборит, него, брате дат чојку медаљу у смислу Устава рабрости за Господара!

- Ада но... да му се да и никако друкчије! И то ова за раброст!...

- Не, него "Обилићева"!... довикују поједини посланици.

Настаје вика и свађа. Предсједник прекида сједницу.

43. СЈЕДНИЦА

Да останемо посланици још коју годину

Ристо Јокановић, упућује на владу и Скупштину ово питање:

- Ја сам, господо, чуо ђе се прича да ће ове године опет бит бирање народних посланика, и то о Лучину дне. Зато молим да ми се одговори: је ли то истина, па ако је истина оћемо ли ми опет бит изабрани, и остат ође ђе смо?

"Ја мислим да је важније оно што Господар каже, но оно што у Уставу пише. А ви мени верујте-ако Господар нареди, Бога ми, свакоме ће се мандат излињат ка да га никад није ни има!"

Посланик Лабуд Петровић

Перо Вучковић, министар просвјете и црквених послова, одговара:

- Истина је да ће се о Лучину дне извршит нови посланички избори и да ћемо сви ми опет бити изабрани - у здравље Господарево!
Ђуро Дрецун: Ја сам, браћо, противан новим изборима. Јер ако се народ понова дигне у агитацију Устава и гласање, могле би опет наступит трзавице реда у државу, а то Господару не би било мило!... Него најбоље је да останемо ође ђе смо, и да гласамо ка и досад што смо гласали!
Филип Челебић: Оставите се људи, новија избора, што зборите?! А знате ли колико нас је јада убило док су не власти прошли пут изабрале и једва ође савели у смислу Устава и реда? Ако ли се кренемо у нове изборе Устава, ко зна оћемо ли опет бит изабрани за посланике?! То се ништа не зна, јер народ може изабрат "клубаше", па ако се они докопају власти, ми смо трсили (пропали) у смислу контроле на коју ће не та' час врћ!... Ја гласам да ми останемо посланици још коју годину!...
Мирко Ђукановић, министар унутрашњих дјела, каже:

- Господо, свака Скупштина траје четири године. То је предвиђено Господаревим Уставом, те према томе нови избори морају се извршит ове године.

Крсто Токов: Ја држим да би и Господару било мило кад би остала ова иста Скупштина, па је, брате, и најбоље да о томе из-вјестимо Господара, онако у смислу одбора депутације!...

Никола Милошев: Нема ође ни једнога посланика који није Господару мио, и ова је Скупштина доста јака у смислу Устава... Е, побратиме свијетли, а од нас седамдесет посланика, нема ниједнога који није сјека, изузев ова четири штенограма и још десетак ове наше момчади! И ја гласам ка Филип Челебић, да останемо ође ђе смо!...

Лабуд Петровић: Ја мислим да је важније оно што Господар каже, него оно што пише у протокол Устава, па је најбоље да то оставимо Господару... а ви мене вјерујте, ако Господар нареди да нас народ бира, изабраће нас усред поноћи; ако ли не нареди, свеједно, Бога ми, свакоме ће мандај излињат ка да га никад није има!...

Предсједник закраћује говор-нику ријеч. Лабуд протествује; настаје граја и вика. Сједница се прекида.

46. СЈЕДНИЦА

Посланичко питање министру полиције
Да се гласа против сликања стоке

Симо Ковачевић: Ја имам да упутим на милистра у унутраш-њих дела једно питање и молим га да ми каже: зашто допушта овим сликарима (фотографима) по Цетињу да сликају ђецу, а неће да сликају јунаке црного-рске који су вазда од Косова крв пролијевали за Господара и Отечество? Ја мислим да им то треба забранит... па ако ће да сликају јунаке и људе лијепо и љуцки, добро и јест; ако ли неће, нека иду од куда су и дошли, пошто нијесу Срби!...

Обрен Рњез: Ама прости јади што сликају ђецу и жене, него сам видио једнога ђе, тамо он, поган неваљала, слика ждријебе коме нема ни два мјесеца!... и ја гласам да то не смије бит!...

Јаков Вретеничић: То одиста није лијепо, и ја до данас нисам чуја за тај кастиг!... Има ли то још иђе у свијет и је ли ко чуја?

Филип Јерговић, министар финансија, вели:

- Не треба се бунити против тога, јер то се у цијелом свијету ради и то је корисно; тога има свуда па сте, господо, имали прилике да животињске слике видите и у нашим школама.

- То је друга ствар; то су слике за ђецу које су сликане по Уставу просвјете и по наредби владе! - добације посланик Велиша Лазовић.

Настаје препирка и граја; старији посланици протествују и траже да се гласа против сликања стоке. Предсједник прекида сједницу.

49. СЈЕДНИЦА

Питање тенденције у уметности
У песму ушли а пушке нису мрчили

Предсједник отвара сједницу и пита:

- Има ли ко од посланика да упути на владу какво питање прије него пређемо на дневни ред?

- Имам ја, и то... онако... у смислу праве и онако како је! - вели Никола Милошев.

Никола Милошев: Молим ве, господо и моја лијепа браћо, да ме саслушате због једног важног питања, које истурам овђе пред владу. Ја питам владу: је ли јој познато и је ли јој ко прича за једну велику неправду, која је учињена многим јуначким кућа-ма у Црну Гору?

Марко Ђукановић, министар полиције, у име владе вели:

- Мени, а ни влади није позната никаква неправда о којој го-вори посланик Никола, па га зато молим да ми каже у чему је ствар.

Никола Милошев наставља, осврћући се министру Ђукановићу: А знаш ти то лијепо, тако ми часнога крста, него се правиш ка нека лукави Усо што бијаше у Подгорицу те га уби кобила... једне године.

Јанко Милић, потпредсједник Скупштине:

- Молим ти се, Никола, да говориш у разлог реда и мира ситуације, а немо' помињат подгоричке кобиле! Збори, брате, лијепо по Уставу и реду дневнија послова, ако ћеш; ако ли нећеш, а ти, брате, сједи и запали!...

Због овога се изроди велика свађа и вика. Послије силне препирке, све ти се ово некако, отуд-одовуд, стиша и наставља се разговор о истој ствари.

Никола Милошев: Ево што сам стио да питам владу! неки војени главар, те се зове Ђорђије Драговић, покупио је нечесове јуначке пјесне од бојева са Турцима кроз Црну Гору те су били. У те пјесне много се збори за поједина братства и куће, које нијесу пушке мрчиле, а за оне што су крв пролијевали нема ни чесова помена. Ово, браћо, није право, и ја молим да се дигнемо у гласање против капетана Ђорђија... да се Ђорђију одузме грб и сабља Господарева и да му милистори забране да више не поје пјесне које су противне правди и истини, како је било у рат!

Крсто Токов: Валан, људи, ако је овако ка што Никола збори, требало би томе Ђорђију дат "испод ћеса" па и ако је војни главар!... И ја мислим ка што Никола рече и гласам у смислу истог захтјева и реда!...

Мујо Влаховић: Додуше, Ђорђије није лијепо учинио што је те пјесне дао у штрампу без икаква реда. Он је те пјесне мога лијепо донијет ође у Скупштину међу нас па да се брацки договоримо оћемо ли их штрампат или не; а не овако... испјеват пјесне, па послије да се Црногорци свађају и да се квари ред истине која је била у ратове!... И ја гласам против пјесана које је Ђорђије спјева без икаква реда истине!...

Перо Вучковић, министар просвјете вели: Господа предговорници не разумију начине и врсте појезије. Зато...

- А што рече, што? Ко не разумије, пас ти меса напо-теза?!... Муч!... гракну на министра већина посланика.

50. СЈЕДНИЦА

Почеци црногорске театрологије
Из народа маме паре на њихове беспослице

Лабуд Петровић, упућује на владу ово питање:

- Је ли пресједнику владе или коме од другија милистора познато, да се, има већ неколико дана, баве по Цетињу некоји љуђи који немају брка до ђавоље длаке, него иду проз пљацу ка жене? Зато питам: ко су те безбрке погани, и има ли Црногораца међу њима?... Ово треба да се зна због пулитичкија работа и да не би било чесова нереда ко 'но у доба завјере са оним ђавољим бомбама!.... Ја мислим да је ово важна работа и да се треба кренут у гласање!...

Вуко Јанков: То сам и ја стио питат, тако ми Свете Госпође, а ево због чега: Прије петнаестину дана бијах се потрефио са провисуром Живком Драговићем таман у главну улицу, кад наљегоше два чојка и... погледах једног па другог, и лијепо виђех да ниједан немаше до ђавоље длаке испод носа!... Обритвили брке, промишлите, кумим ве Богом!... Е ђе би то учинио Црногорац у свијет?! Те ја упитах Живка: ко је ово... ови те су обривали брке? Кад он рече, да су то нечесови глумци и лакрдијаши из свијета, који од народа маме паре на неке њихове игре и бешпослице. Ја мишлим да то не треба у нашу земљу, и гласам да их треба изагнат из Црне Горе!

Ђуро Дрецун: И ја сам чуја за те глумце е су велики галијоти (мангупи) и да по хиљаду Црногораца могу насмијат у свако доба, само кад се ставе и кад им дође нечесова воља, што ли!... А чуја сам још и то, да се неки од њи могу ударит ножем посред прси и да му ништа не може бит од тога! Фала Богу, људи, може ли то бит истина или се теке збори?! Но, најпослије, како му драго и нека их вода носи, а ми да гласамо и да их изажденемо из Црне Горе.

Филип Челебић: Слуша'те ме, људи, да вам причам један кастиг за те исте глумце. А они се свако вече, пошто ми полијегамо купе у Зетски Дом! Ту се праве мушкаре и деру се ка дивљи јарчеви!... Чудо се, чини од тија безбр-кија бестија! Ја мишлим да исто треба изагнат из Црне Горе.

Ново Грујић: Истина је ово што Филип збори, и ја ћу ви причат једну другу работу, које није било у Црну Гору од Косова!

- А ну збори, Ново, што је било?... Ти си вјешт у многе работе. Слуша'мо га, Бога ви' - упада му у ријеч Саво Бошковић.

- Оћу све ка је било и ка је право по Уставу! вели Ново и наставља:

- Синоћ на седам ура срио не пред Војни Стан мене и Обрена, ови Мићун Павићевић те поје пјесне и упита не: Оћете ли вечерас доћ у Зетски Дом да гледате Косовски Бој? Чесови косовски бој у Зетски Дом, што збори ова суклата, је ли изашла из свијести? Сколи не он, те ми пођи право у Зетски Дом, кад али тамо: пуно народа и гори, опрости ме Боже, преко стотина свијећа! Тиска се они народ проз оне портике и чујемо е се све нешто помиње: Цар Лазар, Милош Обилић, Вук Бранковић, Павле Орловић, Реља Крилатић и још некији од косовскија јунака!... И видимо да многи купују нечесове, билете, јер се, веле, без тога не може виђет Косовски Бој, те и ја и Обрен дај по један перпер, узми оне билете и уђи па сједи на две столице. Чекасмо ти ту черек од уре, кад дигоше једну поњаву некако на конопе, а иза ње изађоше неки људи у токе и доламе, на главе им калпаци а опасали сабље... и наредили се некако ка и праве косовске војводе. Виђе их народ и поче викат: ено, оно је Цар Лазар!... ено Милоша!... Погледај Вука!... Ех, какав је Реља!... А виђи Павла Орловића какав је!? Гледа их народ, а они почеше зборит онако ка што цареви зборе! Једни одлазе, а други долазе... чујемо е се збори о Цару Мурату и Турцима и све тако, река би чојак е ће сад бој. Потраја тако једно по уре, док се она поњава навуче ка је и прије била. Не потраја мало кад се она иста поњава опет диже и тако три пута: крију се иза ње и ништа не знамо шта ће бит! Чујемо е се крај нас говори: сад ће Вук издат цара и Милоша! И у колико једно момче крај нас то рече, у толико изађе Вук Бранковић, а за њим преко двадесет оклопника који се виђаху са копљима и пушкама... побратиме мој, и промислих да ће Вук учињет издају цару и Милошу, те ја Обрену: Чуј, Обрене, ако Вук почне издават цара кад бој почне, да и ми скочимо! Пристаде Обрен, ни ријечи не рече, и у толико се заметну бој насред Зетскога Дома; а чим почеше пуцат' пушке, виђесмо е ту нема шале!... Заметну се бој, и Вук поче да издаје, а ја и Обрен скочи из онија столица са леворима и кликни: Не дај, ко је Црногорац!... Ха, Бранковићу, црн ти образ био!... и истурисмо по два три фишека!

Настаде вика и галама, ка, није шала, ђе пушка пуца!... Чим ја и Обрад опалисмо леворе, све јалакну на врата да бјежи, а она се поњава за час навуче и сакри Косово, ка црн облак!... Побјеже народ, а ја и Обрен пођи да видимо је ли ко погинуо на мјесто ђе је био бој. кад тамо: оно безбрке погани, они глумци, посједали, пуше дуван и разговарају, ка да ништа није било!... И викни ми на њих: А што ви ође, погански синови, да се ругате Косовском Боју и ко ви је то река? Ту једнога двојицу окрпи чибуком, и они ни рекоше, да им је влада наредила да се играју Боја Косовскога!

Ето тако је било, тако ми Светога Петра, па да гласамо, брате, вријеме је!...

Лабуд Гојнић: Мене је, господо, жао што господа предговорници не разумију значај позоришта. Оно је данас у цијелом свијету...

- Муч!... муч... неваљала пушко!... Никоговићу један, зар ти да ни кажеш е не знамо ко су глумци и каква је то сорта људи! Муч!... довикују Гојнићу многи посланици. Предсједник опо-миње посланике на ред, али узалуд. Гојнић бјежи из Скупштине; сједница се прекида.

50. СЈЕДНИЦА

Ломљење мастионица и чаша
Рат, рат, рат и ништа друго на свијет

Мило Дожић, предсједник Скупштине, отвара сједницу и вели:

Господо посланици, пошто су наступили мутни и озбиљни дани због догађаја у Арбанији, то вас молим да пажљиво саслушате говор господина министра предсједника, Лазара Томановића.

Л. Томановић: Вама је, господо посланици, познато да већ толико времена око наше границе пуца пушка. Арнаути и Турци ступили су у прави рат. Ми смо се до данас држали потпуно исправно; нити смо помагали Турке ни Арнауте. И Њ. В. Књаз и влада радили су све што су налагали интереси земље и што је захтијевала општа политичка ситуација за одржавање реда и мира на Балкану. Али, и поред свега тога, сада, када Црна Гора стоји на истом гледишту и ради оно исто што је и до сада радила, ипак се догодило нешто што ми је дужност да вам саопштим као народним посланицима.

- Што је било за светога Петра? говори!... Збори чоче... говори! - грмнуше узвици из посланичких клупа.

Л. Томановић, наставља: Турска ни пријети и оће... рат!!

- Ха помози јаки нејакоме! И ми ћемо га, Божа ти вјера!... Рат и ништа друго на свијет!... Ха, ко је брат Црногорац!... Рат!... проламају се јуначки и весели усклици на све стране.

У Скупштини страховита вика. Посланици поустајали из клупа; у појасима им љути самокреси, а на њима хитре руке... Ред се, на једвите јаде, повраћа.

Мујо Влаховић: Браћо Црногорци! Вјерујте Богу, милијега гласа нијесам мога чут од овога за рат! Ја сам још у почетак арбанске буне говорио пресједнику владе Томановићу и милистору војном: дајте, добри људи, да заратимо на ову згоду и да се мало окушамо са 'вим пушкама новим те ни је Русија даривала! Зборио сам, брате, и то: ево ни два млада паса који нијесу бој гледали... добро би било да их окушамо, пошто је ова арнаутска буна, и да узмемо ово до Призрена... а то је већ и било Душаново и Лазарево... А то би овеселило сваког а брата Србина и Славијанина! Ето, то сам све говорио милисторима, али они ми тада рекоше да не смијемо чињет без Русије... а ја лијепо знам, да смо ми то учинили да би то Русији било мило и да би сви Руси за то гласали!... Е... побратиме свијетли, а ово што ни Турска пријети сад, ја се слажем са Ђуром и осталим Црногорцима, и гласам за рат!

Никола Милошев: Паметни су били наши стари; давно су они рекли: "Ни у море мјере, ни у Турчина вјере." Ја сам, браћо, и прије ратова и бива ђе прскавају јуначки мозгови! Давно неђе чуја сам да рата не може бит у државе које имају Устав и, право ви рећ, то ми није било мило. Још од назад четири године, од како Швабо украде Босну и Херцеговину, ја сам био да се загази у рат и да ту најзадњу сорту људи помлатимо! Мене је прича покојни књаз Даниле, да се у Швапску Земљу никада није рађало чојка и јунака, и да су то вазда били никоговићи и да им нико није ваља од кад се за људе зна!... И ја сам сад за рат ка икад од вијека, па да се устаје на ноге јуначке и да се бијемо и са Швабама и са Турцима и са сваком другом вјером која је против Ср'ства и Господара... и ја, испред свију Пипера, гласам за рат!...

Филип Челебић: Од вазда сам знава да ни без рата нема лијека! Глас о рату овеселиће све живо проз цијелу Љешанску нахију... и зато оћу да истурим пред владу један смиса предлога о војним главарима и то овако: да влада све посланике који су сјекли турске главе, одмах произведе за војне командијере, а ове млађе посланике који нијесу сјекли да прогласи за просте војнике, па који се у рат покаже ка јунак и претекне жив, да му се послије да чин војнога главара... А што се тиче рата, и ја и сви Љешњани били смо и остајемо у свако доба за рат!...

Обрен Рњез: Браћо и дружино, од данас па док сам жив гласаћу за рат, па нека траје сто година ако ће!... И бићу за рат све докле се сви Срби не ослободе широм Босне и Ерцеговине, Маћедоније, Старе Србије, Сријема, Бачке, Баната, Далмације и Крватске!... А ја добро знам да ће и сва Шумадија листом устат и с нама се, ако Бог да, руковати преко Новога Пазара! Вријеме је већ да горе и провалије замиришу барутом... а ово што се каже: јевропска дипломација оће ово и оно... и тандар а и мандара... за све то ја не бих дао лулу дувана!... Без пушке и ножа нема посла, него у рат, па кога Бог оће!...

Јован Пламенац: Изгледа ми да предговорници не знаду шта значи ратовати! И...

- Ко не зна ратоват, пас ти се меса напотеза?! Зар ти то да кажеш нама који смо крв пролијевали?... Зар ти, чији је ђед Маркиша Пламенац носио пред Турцима барјак против Црне Горе!... Муч!... муч, издајничка кућо! - довикује Пламенцу посланик Филип Челебић.

- Удри ништавило!... Удри сплачину неваљалу! - довикују с друге стране посланици Крсто Токов, Обрен Рњез и још неки.

У час настаде псовка и вика. Посланици Рњез, Крсто Токов, Ђуро Дрецун и Ново Грујић кидисали на Пламенца да га разнесу. Крсто Токов гађа га чибуком, али га не дохвати, него чибуком распали по мини-старском столу!... И од тога се деси мала штета; поломише се мастионице и још двије-три чаше из којих су министри пили воду. Предсједник звони да поврати ред, али узалуд. Сједница се прекида.

52. СЈЕДНИЦА

Дневни ред је исцрпљен<БР> Крцкање љешника и гађање нишана

Посланици сви на окупу. Душан Петровић, секретар, чита молбе и жалбе.

Велиша Лазовић донио пуне џепове љешника и крцка их у клупи.

- А ну, Велиша, добаци ми који да и ја крцам ка сам ово беспослен! - вели потпредсједник Јанко Милић.

У том истом тренутку зачуше се споља пушчани пуцњи: тан!... тан!... Посланици поскакаше из клупа, истрчаше пред Скупштину, кад тамо Филип Челебић и Мујо Влаховић изашли са сједнице, дограбили пушке и гађају нишан (мету).
После овога сви се повратише у сједницу.

Мило Дожић: Господо посланици! Молим да саслушате указ Њ. В. Књаза Господара о одлагању сједница Народне Скупштине.

Сви поустајаше. Предсједник прочита указ о одлагању и заврши са: "живио Књаз Господар!"

- Живио! живио! поновише посланици.

Ђуро Дрецун, пита владу и Скупштину:

Молим да се добро види у протоколе да није остала каква важна ствар за коју нијесмо гласали по Уставу реда?

Крсто Токов: Молим да ни влад а каже кад ћемо опет доћ у сједницу Устава и Скупштине?

Јанко Милић, потпредсједник одговара:

- Браћо посланици! Од данас више не може бити никаква гласања пошто Устав укида Скуп-штину за два мјесеца. А кад у "Глас Црногораца" изиде указ Устава да се окупимо, то ће се знат у сву Црну Гору!

А сад пођите с Богом и што рекли наши стари:

"Да с' у здравље опет састанемо.

За јуначко здравље упитамо!..."

 
| врх стране | садржај броја |  

ПРВИ БРОЈ СРПСКОГ НАСЛЕЂА ИЗАШАО ЈЕ ИЗ ШТАМПЕ НА БАДЊИ ДАН ЛЕТА ГОСПОДЊЕГ 1998.


[ нови број | архива | контакт | промена језика ]
webmaster@srpsko-nasledje.co.yu


Copyright © 1998. НИП „ГЛАС“