СРПСКО НАСЛЕЂЕ
   ИСТОРИЈСКЕ СВЕСКЕ
   БРОЈ 4АПРИЛ 1998.
SRPSKO NASLEDJE

У прилог теоријама да су хрвати Иранци

О као ОЗБИЉНОСТ

Пише: Радован Томашевић

 

Слушамо да су у Хрватској, под високим покровитељством врховника, повјесничара Туђмана, аутора "Повијесне збиљности", опет оживеле теорије да су Хрвати иранског порекла. И смејемо се таквој и толикој неозбиљности, као добри познаваоци историје, знајући да су Хрвати, уосталом као и Срби, још у време свог досељења на Балкан, били сто посто Словени. Штавише, толико слични Србима, да их византијски хроничари нису могли разликовати, него су их спомињали као "Хрвате који се и Србима називају", и обрнуто, као "Србе који се зову и Хрвати".

Али, наши људи никад нису били склони некој претераној озбиљности, па се том смеху не треба ни чудити. Да су озбиљније схватали разна хрватска колебања, да не кажемо гибања, можда им се не би ни дешавало све оно што им се дешавало вези са Хрватима, а што им се дешава још и данас.

Ми, напротив, све те теорије о иранском пореклу Хрвата узимамо сасвим озбиљно, и као научно питање, и као несумњив знак хрватских повијесних тежњи да се што више дистанцирају од словенства и својих рођака Срба. Прво, што не мислимо да је време словенских сеоба било тако давно да се не би истраживало и оно што је пре тога било, али и што знамо да су разне народне историјске тежње не само увек тражиле за себе ослонце у прошлости нето и понекад и налазиле.

Што се науке тиче, теорије о којима је овде реч, увек су полазиле од етимологије хрватског имена, пошто, дефинитивно, у историјским изворима нема никаквих потврда да су Хрвати икад постојали, било као народ, било као племе, унутар иранске лингвистичке и етничке заједнице, а камоли о њиховом досељењу са Истока. А сви напори лингвиста, пак, да одгонетну значење хрватског имена, налазили су бројна логична и вероватна решења у богатој иранској лекцији.

Бавећи се, у доколици, упоредним проучавањем митологије индоевропских народа, наишли смо и на један траг који би ишао у прилог оваквим теоријама, па ћемо га сасвим добронамерно и саопштити.

У зороастријској религији, која је настала у Ирану у другој половини 2. миленијума старе ере, на основу народних веровања, врховни бог Ахурамазда, према "Авести", увек је био окружен свитом од седам других божанстава, која су се звала заједничким именом Амеша Спента, то јесте Бесмртни Светитељи. Први од тих бесмртника звао се Спента Мајњу ("Свети Дух"), четврти Хшатра Вајрија ("Власт", односно "Царство Божије"), пети Арматај ("Благочашће"), седми Амертат ("Бесмртност"). А шести, којег смо намерно оставили за крај, звао се Хаурват, у значењу "Здравље". Хаурват је био покровитељ воденог света и симбол му је био љуљанов цвет.

Познаваоци упоредне фонетике индоевропских народа знају да се у тим језицима вокал "о", у случају дифтонговања (удвајања), најчешће резлеже у "су", или, у супротним фонетским процесима, да се дифтонг "ау" готово редовно сажима у вокал "о", тако да се име иранског божанства Хаурват може правилно читати и као "Хорват".

До сада се као најстарији помен хрватског имена узимало лино име Хрват, како се звао један сарматски кнез који је у 1. или 2. веку нове ере живео у граду Танаису, на ушћу Дона у Азовско море, а чије су две заветне плоче, међу остацима тога града, откопали руски археолози. Име тог кнеза, на основу иранске лексике, а као Сармат он и јесте био Иранац, могло је имати различита значења. Сада, пак, у вези са бочанством Хаурватом, односно Хорватом, оно се неодољиво намеће као дословна паралела словенског имена Здравко.

Тако би хрватско име, напокон, добило своје божанско порекло и било доведено у везу са добрим здрављем! Али, ми у таквим закључцима морамо бити опрезни, да не бисмо испали неозбиљни што остављамо аутору "Повјесне збиљности" и његовим следбеницима "Из икона". Поготову што нас историја језика опомиње да речи временом добијају различита значења, а каткад и сасвим супротна. Као што су, например, ирански Ахури, божанства, у Индији постали Асури, то јест демони, а ирански Деве, демони, под истим именом, преузели у Индији улогу божанства. Тако се и здравље током историје може у свашта претворити, па чак и у душевну болест.

А да се не би помислило да овим забадамо нож између Хрвата и њихове браће муслимана, садyашњих Бошњака, који су љуљанов цвет узели за свој национални симбол, морамо рећи да од срца желимо да Хрвати нађу себе и да се смире, јер од тога ћемо и ми видети добра. А босанским муслиманима, који су се у Павелићево време дичили као хрватско цвеће, сасвим ће пристајати и овај могући хрватски симбол.

(Илустрација: средњовековно оружје, типови буздована, два млата и салма)

 
| врх стране | садржај броја |  

ПРВИ БРОЈ СРПСКОГ НАСЛЕЂА ИЗАШАО ЈЕ ИЗ ШТАМПЕ НА БАДЊИ ДАН ЛЕТА ГОСПОДЊЕГ 1998.


[ нови број | архива | контакт | промена језика ]
webmaster@srpsko-nasledje.co.yu


Copyright © 1998. НИП „ГЛАС“